Ova veb stranica koristi kolačiće. Saglasni ste sa tim ako nastavite da koristite ovu veb stranicu Ok Više informacija

VAđENJE IMPLANTATA IZ USANA

 

Kako je tekao rast i razvoj estetske hirurgije, tako je napredovala i tehnologija proizvodnje materijala i njihova primena u estetskoj hirurgiji. Krajem devetesetih godina i početkom novog mileniuma na velika vrata u svetu estetike usli su veštački materijali za augmentaciju tj popunjavanje. Ovaj se trend vrtoglavo popeo na samom tronu sto se estetike tiče. Skoro i da nije postojala uticajna medijska zvezda koja se nije podvrgla tretmanima biopolimera, metal akrilata, tečnog silikona i sličnim drugim trajnim ali pre svega veštačkim materijalima.

 

Popunjavanje usana ovakvim materijalima je bio jedan od najtraženijih tretmana.

 

Era biopolimera je već davno završena. Kako je zvanično objavljeno nus pojave i komplikacije koje ovaj preparat daje su mnogu veći od samih efekata. Za ilustraciju ,Hrvatska je 1992. godine bila zemlja koja je zadnja izbacila i zabranila upotrebu bioplimera sa prefiksom „kancerogenim „ a sve ostale zemlje Evropske Unije su to uradile čak i ranije. Biopolimer biva zamenjem hijaluronom.

 

Proces vađenja ili medicinskom terminologijom rečeno ekstirpacija biopolimera se uvek odvija u sterilnim bolničkim uslovima i prestavlja hiruršku intervenciju koja se izvodi u lokalnoj anesteziji. Nakon samog vađenja veštačkog materijala iz usana, ušiju se ivice rane. Lokalno se aplikuje antibiotska mast i poželjna je antibiotska terapija per os ( oralno ) zbog neželjenih bakterijskih infekcija.

 

Jedna od najčešcih komplikacija koja se evaluira i pre samog vadjenja biopolimera je asimetrija, pojava granuloma i migracija samog materijala ( aplikovan biopolimer se bukvalno pomera od svog primarnog ležista i daje neprirodan i veštački izgled ).

  • Kontakt forma

    Polja oznacena sa * su obavezna