Operacija nosa - sekundarna septorinoplastika
Sekundarna septorinoplastika predstavlja, kako i samo ime kaže sekundarnu, odnosno drugu operaciju, već operisanog nosa.
Zbog same kompleksnosti, anatomije i funkcionalnosti nosa, zbog različitih hirurških tehnika koje se upražnjavaju za svako gradivno tkivo ponaosob, često puta se desi da ne dobijemo zadovoljavajući efekat. Efekte kojima smo se nadali, kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu mogu često da izostanu nakon prve operacije nosa.
U TOM SLUČAJU PRISTUPAMO DRUGOJ OPERACIJI, TJ SEKUNDARNOJ RINOPLASTICI.
Karakteristike sekundarne septorinoplastike su:
- Minimalno vreme koje se preporučuje da protekne od prethodne operacije je jedna godina.
- U korekciji deformiteta, koristi se samo autogeni materijal (hrskavica sa septuma, uha ili rebra, dermalni graftovi, koštani graftovi sa poglavine).
Ukoliko se koriste aloplastični (veštački materijali), komplikacije su još veće.
- Hirurška disekcija tkiva, kao i sama hirurška manipulacija, moraju biti svedeni na minimum. Razlozi zašto je ovo ovako su zato što nakon operacije nosa imamo poremećenu vaskularizaciju tkiva i zarastanje samih tkiva je otežano.
- Preporučuje se otvoren operativni pristup.
Moguće komplikacije su potpuno identične kao i komplikacije kod prve operacije nosa, a to su:
- Krvarenje (hemoragija)
- Infekcija
- Iregularnosti korekcija
Postoperativni tok je potpuno identičan kao i kod prve operacije nosa.