Ova veb stranica koristi kolačiće. Saglasni ste sa tim ako nastavite da koristite ovu veb stranicu Ok Više informacija
/ Dermoskopija – prvi korak u prevenciji raka kože

Dermoskopija – prvi korak u prevenciji raka kože

U eri pojačanog UV zračenja i porasta broja tumora kože i malignih melanoma, kao najopasnijih od svih, pojavila se potreba za pregledima kože pod uveličanjem, kako bi se ove promene ustanovile što ranije.

Ovakav pregled kožnih promena naziva se dermoskopija i već više godina unazad predstavlja neprikosnoven metod u dijagnostikovanju tumora kože.

Glavne indikacije za dermoskopiju čine sve novonastale promene na već postojećim mladežima kao što su svrab, bol, crvenilo, krvarenje, kao i promene oblika i boje mladeža. U indikacije spadaju i sve novonastale pigmentne promene na koži, pogotovo kod osoba posle 40 godine života. Redovni dermoskopski pregledi svakako treba da se sprovode kod osoba sa velikim brojem mladeža, zatim osoba svetle puti i plavih očiju, kao i kod osoba koje već imaju pigmentovane promene nastale usled dejstva sunca tzv. solarne keratoze. U rizične grupe spadaju i osobe sa transplantiranim organima, kao i oni koji su već imali maligni melanom ili je to bio slučaj sa nekim od članova porodica.

 Svi ovi pacijenti trebalo bi da odlaze na pregled kod dermatologa na svakih 6 meseci, dok bi svi ostali trebalo da pregledaju kožu svakih 12 meseci. Dermoskopski pregled je bezbolan, ne traje dugo i ne predstavlja nikakvu neprijatnost za pacijenta, a omogućava dragocen uvid u stanje pigmentovanih promena na koži, a samim tim i blagovremeno uklanjanje sumnjive promene, što često predstavlja spašavanje života obolelog.

 Ogroman značaj u ovoj problematici ima i samopregled pri kom pacijent pred ogledalom treba da sam povremeno pregleda svoju kožu i uoči svaku novonastalu promenu.Najčešće je to prvi alarm da nešto nije u redu,nakon čega treba da se obavezno javi dermatologu radi obavljanja dermoskopskog pregleda.

 Stoga ovom prilikom želim da istaknem značaj preventivnih pregleda u opštoj populaciji što će, nadam se, postati deo zdravstvene kulture i zdravih navika našeg stanovništva.

 

 Dr Tatjana Trivunović, dermatovenerolog